The City That Never Sleeps
->.






18.09.2017.

Oni klisei koje stalno slusamo...u njima zapravo ima najvise istine.
Jezila sam se ranije kad cujem neku recenicu koju svi ponavljaju onako, ali zapravo, to su najjednostavnija objasnjenja za najvece istine.

18.09.2017.

Nemam namere da budem depresivna ceo zivot i da dozvolim sebi da ostanem na ovome na cemu sam sad. Ja radim na svemu, ali stvari se sporo pokrecu i zbog svog temperamenta, mene to sve odmah obeshrabri i lakse mi je da verujem starim uverenjima i pustim se da opet utonem u dobro poznate besmislice u koje sam verovala ranije.
Ako gledamo realno, ja nisam nikakva jadnica i zrtva koja je nesposobna za bilo sto i koja ne moze da se izbori za sebe i ono sto smatra da je vredno. Samo imam pogresnu sliku o sebi i to me tera da se osecam i reagujem na svoju stetu, pa da se posle kritikujem i osudjujem jer se definisem kao "takva i takva".
Ne odustajem, koliko god trebalo, sta god.
Mogu da pustim da osecanja prodju kroz mene i da imam u nekom trenutku neke misli, sto je prirodno, ali ne moram da se hvatam za to kao da je istina i da sebe odmah etiketiram kao nekakvu, pa da nastavljam da se ponasam tako.
Koliko god sada bila destabilizovana, koliko god mi bilo tesko, koliko god mi se zelje ne poklapale sa realnoscu, biram da idem dalje i ne odustajem od svojih ciljeva i onoga za sta verujem da je ispravno.
Mogu da dozvolim sebi da nekad budem slaba, da potrazim pomoc, da se oslonim na nekog u odredjenoj meri, na neku blisku osobu, da placem i to ne znaci da sam pacenica koja je nesposobna za sve, taj trenutak slabosti nekad moze da bude koristan, jer na taj nacin skines deo tereta i olaksas sebi bar privremeno, pa posle imas vise energije.
Ne moram sve sama. Ne moram uvek da budem jaka. Samo treba znati kome se otvarati, a kome ne i od koga traziti pomoc, kome se poveriti i u kojoj meri. Treba postaviti zdrave granice. Poucena uzasnim iskustvom, sad imam problem sa otvaranjem i oslanjanjem i  u najmanjoj meri i to na osobu kojoj verujem i koja je pola mog zivota tu za mene. To je besmisleno.

16.09.2017.

I am not a fool anymore

Nije bitno sta ti mislis, radis i kako se ponasas. Nije bitno sta mislis o meni i nije bitno sta pokusavas ili ne pokusavas.
Ne postojis za mene i kraj.
Koliko god me drzale traume, necu vise sebi dozvoljavati da se brinem oko toga sta mislis o meni i kako ti izgledam, da li se sladis itd.

Samo ja znam ko sam i sta nosim u sebi, samo ja znam sta sam zapravo, sve ostalo nije bitno, nije vredno opterecivati se, besmisleno je.

Nemam nameru vise da se ponizavam na bilo koji nacin, sad cu da grizem za sebe, ali onako dostojanstveno i sa stavom.
Ako me postujes, postujem te. Ako me diras, uzvracam istom merom.
Vredi biti dobar prema sebi i ljudima koje volis i koji te vole, kao i onima koji tebe postuju. Sve ostalo ne vredi, samo pravis budalu od sebe i dozvoljavas da te neko gazi.
Zapravo, ne vredi nista sto cini da se osecas lose. Kraj.

11.09.2017.

Ovo sve sada je izmedju mene i mene

Nije vise bitno kako ja izgledam tebi i da li si srecan kada vidis moje slabosti, znam da jedino tako nesto tebi moze da pumpa ego, jer identitet nemas, imas samo ego.
Nije bitno da li se "hranis" kada vidis moju uznemirenost i sve sto percipiras kao slabost.
Jedino je bitno da se ne opterecujem sta ti mislis i kako ja tebi izgledam i da dopustim sebi da bude sve sto jeste, ako osecam da to ne mogu da kontrolisem u datom trenutku.
Neka osecanja su tu i prosto neka budu. Sta je najgore sto moze da se desi? Ne moze da mi se desi vise nista strasno, jer nisam sa tobom.
Ti od mene mozes da dobijes samo ignorisanje, sta god ja mislila i osecala u sebi. Na kraju, ne mozes u potpunosti ni znati sta mislim i osecam, jer to samo ja znam.
Misli sta hoces, jer znam ko sam, a znam i ko si ti.
Trebace mi verovatno dosta vremena da povratim samopouzdanje i osetim potpuno ko sam i sta sve nosim u sebi, u trenucima kad osecam slabost i nesigurnost, kad mi se vrati ta trauma, ali neka.
Jedino je bitno da ti nisi vise u mom zivotu, nemas kontrolu nada mnom i ne mozes vise nikako da me povredis. To je realno.
Ne radi se o tebi vise, nego samo meni. Nemas nista s tim zapravo.

06.09.2017.

00:18


Poenta je samo ziveti i truditi se da budes u skladu sa sobom, da zivis u skladu sa svojim sistemom vrednosti i da ne dopustis da te iko tretira lose, da ne ucestvujes ni u cemu sto cini da se osecas lose.
Poenta je ne boriti se protiv stvari koje nisu u tvojoj kontroli.
Ono sto jeste u tvojoj kontroli uradis i onda pustis.
Nekad mora da bude neprijatno, niko nije ni rekao da ce sve biti idealno i da je zivot med i mleko i da svi samo treba da se osecamo prijatno u svakom trenutku, jer to nije moguce i to zivot nije.
Poenta je ne puniti sebe negativom, ne biti u anksioznom stanju 24/7, brinuti o sebi i o ljudima do kojih ti je stalo i koji zasluzuju.
Poenta je prihvatiti se u potpunosti i ne biti los prema sebi.
Ne plasiti se sebe...oprostiti. Prihvatiti zivot kakav jeste.
Verovati da ti to mozes, mozes sve sto hoces.
Sami od sebe pravimo ono sto jesmo.

01.09.2017.

Everything is fine

Volela bih da imam uslova da zivim sama, mislim da bi me to spasilo.
Kacim i kupim energiju od svih, kao sundjer sam, a ovde je postalo za mene nepodnosljivo. Jednostavno, sve utice na mene u prevelikoj meri. Nadam se da cu nauciti da se nosim sa tim.
Zelim svoj mir koji ne mogu da imam sa obzirom na okolnosti. Ne mogu da dodjem kuci i da budem slobodna da radim sta pozelim, jer nemam privatnost i uslove koji su mi potrebni.
Ali stvoricu, necu da kukam previse, jer trenutno ne mogu da promenim situaciju. Naci cu nesto sto mi je ok i fokusirati se na te stvari, kako bih podnela svadje, rasprave, bolesti i sve ovo sto se vecito desava, a od cega sam imala kratku pauzu.


Sto se tice nje, ja se molim da nadje u sebi snage i spasi se. Ne bih podnela da joj se nesto desi. Mora da nauci da brine o sebi i stavi sebe na prvo mesto, da ocvrsne, kao sto moram i ja. Verujem u pozitivan ishod i nemam namere da pomisljam ni na sta lose. Znam da je ovo samo upozorenje, alarm, da vise ne moze da zivi tako i da mora nesto da promeni, ako zeli da bude zdrava. Ja cu biti uz nju maksimalno i ucinicu sve sto ja mogu, jer je volim mnogo i ne mogu da zamislim zivot bez nje. Znam da ce sve biti u redu.

Ja napredujem sporo, malim koracima, imam uspone i padove, ali ima pomaka i to mi je najbitnije.

30.08.2017.

07:30

Prija budjenje rano, iako nisam jutarnji tip.
Ovo pisanje je izduvni ventil i mesto gde izbacim sve misli i emocije koje ne kazem naglas. I ovo pomaze.
Koliko god ja bila lose, trudim se, zaista.
Trudim se da menjam neka uverenja i misljenje.
I da hocu, ne mogu da ne primetim kako je zivot lep.
Lepo je setati sam, posmatrati prirodu, nebo, ljude oko sebe. Osecati vetar. Osecati da si ziv.
Necu dozvoliti da me proslost definise, samo cu nauciti na greskama.

Nikad necu poverovati da su svi ljudi losi.
Upoznala sam zlo, ali to ne znaci da ono u sta verujem ne postoji.

29.08.2017.

Ne postojis

Kad mi padnes na pamet, samo se setim da je sve lepo bila gluma, iluzija, ti u mojoj glavi, idealiziovana slika tebe za koju si se svesrdno trudio da je stvorim. Ne postojis.

Sad te vidim onakvim kakav uistinu jesi - prazan, osoba koja u sebi nema trunke ljudskosti, morala, saosecanja, koja ne zna sta znaci voleti, jer kako da znas nesto sto nemas u sebi?
 Setim se za svu stetu koju si mi naneo i ponekad jos ne mogu da verujem da se to desilo meni, da se povezem sa realnoscu.

To je istina. Ne zelim vise da gubim vreme razmisljajuci o svemu sto je bilo i sto vise ne postoji, necu dozvoliti da me to zauvek obelezi.
Kad me nesto podseti, samo se setim da nije bilo stvarno, da je to deo tvoje drame. Setim se ko si  i sta si u stanju da uradis.

Sada imam zivot. Sad imam sebe.
 Kakva god da sam i kakav god mi zivot bio trenutno, bar sam zasticena od tebe. Ne mozes mi vise nista. Postoji samo sadasnji trenutak u kojem mogu da biram sta cu da mislim, radim, budem.

Biram sve sitnice koje me cine zadovoljnom, biram kafu u kojoj uzivam, muziku koja u meni budi lepa osecanja, filmove, knjige, druzenje sa dragim osobama, razgovore koji me ispunjavaju.
Biram da gledam nebo, nestvarno puno zvezda i osetim srecu sto sam ispod.
Biram da brinem o sebi najbolje sto umem. Koliko god bilo tesko, znam da cu se izdici iznad svega.


P.S.  U redu je nekad ne biti ok i u redu je sto trenutno nisam, ali doci ce dan ni kada tvoje prisustvo vise nece moci da okine u meni nikakav flashback, nikakvu emociju, nikakvo secanje - jer ti si nista.
Doci ce dan kad cu oprostiti sebi.

29.08.2017.

Meni je vazno

Danas mi je neko rekao da moram da smanjim kriterijume.

Ne mislim da treba da smanjim kriterijume, jer je ono sto "trazim" sasvim normalno, bez obzira sto se danas smatra da to ne postoji.
Spremna  sam da ostanem sama, ako to znaci da moram da trpim neke stvari da bih se udala ili imala
vezu.

Ono sto pruzam, smatram da je ok da mi bude uzvraceno i da ne zasluzujem neke stvari.
Jesam spremna na samocu i rad na sebi, znam da ima mnogo toga na cemu treba da radim, ali neke stvari moram i da prihvatim kod sebe.
Inace sam osoba koja je jako samokriticna i ne oprasta sebi greske, a sa druge strane preosetljiva, mislim da sam kada se sve skupi na kraju na neki nacin i naivna, iako nisam glupa. To je zato sto sam uvek polazila od sebe i tu sam ispala ogranicena.

Mislim da me puca i neka panika zbog svega sto je bilo, pa sam na neki nacin preopterecena svim tim stvarima. Potrebno mi je vreme da izgradim samopouzdanje i ostvarim neke ciljeve, dovedem sebe u stabilnost posle svega sto se desilo. Da verujem sebi.
Ovo je za mene normalna reakcija, sa obzirom na moj senzibilitet.

Moj cilj je da korigujem neke svoje osobine zbog sebe i ljudi koje volim i koji me vole, da budem bolja za sebe i njih.
Da uspostavim granice, da prestanem da se plasim samoce i odbacivanja, napustanja, da ne pristajem na nista sto ne zasluzujem, da naucim da kazem "ne" u odredjenim situacijama, da se suocim sa nekim strahovima.
Da ne poklanjam sve svoje nikome ko to ne zasluzuje, da biram pametno ljude koji me okruzuju i da ja budem najbolja verzija sebe, ali prvo moram da prihvatim sve svoje greske i nesavrsenosti, da bih mogla da se menjam.
Da oprostim sebi sve u sta sam se uvela i u cemu sam bila.
Da bolje procenjujem ljude i da ne mislim da su svi dobri, da imaju dobre namere i zele dobro.
I da prestanem da se samookrivljujem, da mislim da sam losa, sebicna i sve cime mi je ona osoba napunila glavu, u sta me uverila na podsvesnom nivou.

Da prestanem sebe da vidim kroz oci te osobe.
..

28.08.2017.

Ono sto me najvise sjebalo

Ja sam gladna ljubavi.


Stariji postovi